"E, ali – nikome izgleda nije padalo na pamet da je ovo ipak upad i „okupacija" privatne imovine, stečene (istina je) krajnje spornom privatizacijom Beograd filma."
Jednostavno briljantna logika. Kakav dubok uvid. Kao da je to uopšte neko i dovodio u pitanje. Ono što pokret u Zvezdi pokušava da objasni je da Zakoni ne treba da služe da štite interese Đivanovića i drugih hokštaplera. Sve to međutim pada na gluve uši:
"Ali, to ništa ne menja na stvari, odnosno, ne anulira činjenicu da se ovim postupkom „mladih Beograđana" uvodi opasna praksa samovoljnog i na zakonu nezasnovanog „okupiranja" i zaposedanja imovine koja „okupatorima" ne pripada."
Gotovo je neverovatno da Stepanovićeva izbegava ili ne ume da uvidi jednu prostu činjenicu, koja glasi: Devojke i momci iz Zvezde nisu odlučili da postanu novi vlasnici bioskopa. Oni samo više ne mogu da gledaju kako propada zgrada koja je “pod zaštitom države” kao kulturno dobro. Neće je oni poneti kući Čestnjejša Gospođo. Niti planiraju da se obogate izdavanjem poslovnog prostora fast food restoranima. Umesto razumevanja za njihov, entuzijazam i hrabrost, vlasnica Nove Ekonomije kao i drugi Ustavobranitelji, nudi konstruktivno rešenje:
"Umesto da se poštovao zakonski, legalni put, koji u ovom slučaju sprovodi država – Agencija za privatizaciju može da poništi privatizaciju, država, ili grad Beograd, može da utvrdi da li je i kome ovaj bioskop prodat i da li postoje (ili ne postoje) zakonske osnove da se ta imovina vrati prethodnom vlasniku."
Prođe nam život na vašem legalnom putu! Dok se država doseti da počne da radi svoj posao lešinari će požderati sve što iole vredi. Narodni muzej je zatvoren petnaest godina, Narodna biblioteka bila je pod ključem četiri, a prema Evropi napredujemo stabilnom brzinom puža. Pritom se niko iz ovih institucija nije polio benzinom i samospalio na Terazijama zbog moralnih bolova, ili profesionalnog digniteta. Petnaest godina, pa to je malo manje od polovine radnog veka! Međutim Stepanović ostaje čvrsto na strani zakona:
"...onda država postaje vlasnik i rešava šta će sa tom svojom imovinom da radi. Ako ne postoje, imovina ima vlasnika koji je „vlastan" da tu svoju imovinu ne koristi i ne da drugome na korišćenje. U svakom slučaju, ne može da egzistira imovina bez titulara, u koju po svom nahođenju može da upada i „okupira" je bilo ko, sa idejom da će je bolje iskoristiti od vlasnika."
Ko je ovde vlastan? Država je ovde bre na kolektivnom godišnjem odmoru već tri decenije! Država su keramičari, magistri koji ne znaju na kom smeru su diplomirali i levičari sa kubankom u gubici. One koji poštuju zakone u ovoj zemlji država pravi magarcima u svakoj prilici, od TV pretplate, do legalizacije divlje gradnje, ili plaćanja poreza. Đivanoviće, uvek nekako makar “slučajno” nađe načina da zaštiti! Naši vrli komentatori previđaju da je ovde društvo pred nestankom jer se niko više ne interesuje za išta od zajedničkog dobra. Kultura je u temelju te misli. Nivoi empatije su oko nule, nema podrške, niti vere u pokušaj da se išta promeni na bolje. To je pravo lice propasti i moralnog ambisa u kome smo. Ono što je ideja pokreta iz Zvezde je da pokaže šta treba da se uradi, da pokaže kako stvar treba da izgleda, a ne da poštuje formalne procedure koje su se poistovetile sa koruptivnom strukturom i izvor su zloupotreba. Oni su intervencija u javnom prostoru, poslednje upozorenje pred potpuni kolaps i duhovnu smrt. Zvezdu ovih dana ispunjavaju mladi ljudi kojima je i dalje stalo do ove zemlje. Nađite načina, trunku saosećanja u sebi za njihovu nesebičnu žrtvu i vreme koje nam poklanjaju. Svoje dragoceno vreme koje ugrađuju u tu svoju Instantnu Zajednicu Prakse. Oni su Zakon. Onaj pravi.
Zato recite, vičite: Živela Zvezda! Podržite ih, ili umuknite! Učinićete to u svom najboljem interesu. Ekonomskom takođe. Jer kada jednom ni deca iz Zvezde ne budu verovala da vredi nešto pokušati, kada spuste ruke i pognu glave i kada sva odu u Brisel, London i Pariz onda će vam gospođo, biti džabe svi zakoni ovog sveta. Niko više u njih neće verovati i onda ćete ostati sami sa siledžijama iz tramvaja, žandarmima ubicama u saobraćaju, nemilosrdnim medicinskim sestrama i napaljenim vladikama. Ne bih nikome, pa ni vama poželeo tu budućnost.