Moze se reci da su razlozi koji su me opredelili da u Zvezdara Teatru pogledam predstavu Rodjendan gospodina Nusica, licni i sentimentalni, jer valjda svi koji su ikada nogom krocili u pozoriste znaju da Dusan Kovacevic jos od pada Berlinskog zida nije napisao pristojan dramski tekst. Stara je i tuzna beogradska prica da je ovaj najvazniji zivi a verovatno i jedan od najvecih modernih srpskih dramskih pisaca u dubokoj i dugotrajnoj autorskoj krizi vec decenijama i to samo po sebi nije nikakav problem.
Problem je to sto on uporno iz godine u godinu, proizvodi i postavlja na scenu Zvezdara Teatra niz objektivno katastrofalnih tekstova. Ovaj je svakako jedan od najgorih do sada.
To njegovo blamiranje i rasprodaju kredibiliteta sa mukom nose glumci ovog teatra, jedva se boreći sa praznim recenicama i Bradicevom labavom rezijom. Vidi se to jos od prvih replika.
Najtuznije od svega je zapravo to stalno Kovacevicevo lamentiranje i skanjivanje nad samim sobom. Naaaaravno On je danasnji Branislav Nusic kome eto nema ko da proslavi rodjendan. Pre toga bio je Sterija...
Kako i prilici Branislav - Lecic (igra Nusica) prava je karikatura samog sebe, sto je takodje dugogodisnji kontinuitet
Utisak malo popravlja Dragan Petrovic, sto uz psovke Tamare Dragicevic ne menja stvar ali pomaze da publika ne zaspi ili napusti salu pre kraja. Sve je to samo jedna velika tragikomedija u kojoj kao svom suverenom zanru briljira covek koji se vec toliko dugo sali na svoj i nas racun.
Nova Kovaceviceva predstava ceka nas vec iduceg meseca. Verovatno najbolja, koja ce sve to lose da pokrije, ili mozda nece?
Kazu, ni jedan kockar se nije ukopao zato sto je mnogo gubio nego zato sto se vadio. Takodje kockari nemaju prijatelja koji bi im rekli da se samounistavaju u nameri da prevare ceo svet. Nema ni nas Dusko.
Problem je to sto on uporno iz godine u godinu, proizvodi i postavlja na scenu Zvezdara Teatra niz objektivno katastrofalnih tekstova. Ovaj je svakako jedan od najgorih do sada.
To njegovo blamiranje i rasprodaju kredibiliteta sa mukom nose glumci ovog teatra, jedva se boreći sa praznim recenicama i Bradicevom labavom rezijom. Vidi se to jos od prvih replika.
Najtuznije od svega je zapravo to stalno Kovacevicevo lamentiranje i skanjivanje nad samim sobom. Naaaaravno On je danasnji Branislav Nusic kome eto nema ko da proslavi rodjendan. Pre toga bio je Sterija...
Kako i prilici Branislav - Lecic (igra Nusica) prava je karikatura samog sebe, sto je takodje dugogodisnji kontinuitet
Utisak malo popravlja Dragan Petrovic, sto uz psovke Tamare Dragicevic ne menja stvar ali pomaze da publika ne zaspi ili napusti salu pre kraja. Sve je to samo jedna velika tragikomedija u kojoj kao svom suverenom zanru briljira covek koji se vec toliko dugo sali na svoj i nas racun.
Nova Kovaceviceva predstava ceka nas vec iduceg meseca. Verovatno najbolja, koja ce sve to lose da pokrije, ili mozda nece?
Kazu, ni jedan kockar se nije ukopao zato sto je mnogo gubio nego zato sto se vadio. Takodje kockari nemaju prijatelja koji bi im rekli da se samounistavaju u nameri da prevare ceo svet. Nema ni nas Dusko.
Нема коментара:
Постави коментар