Čuburska Lipa Cubura Linden

Problem je sa nedostatkom saosećanja, ili svesti. U prevodu potrebno je da ostavimo makar malo mesta za život onima pored nas. Posebno onima koji su bezglasni, koji ne mogu da uzvrate ili da pobegnu kada su zlostavljani.

The problem is one of lack of compassion, or consciousness. In translation we should leave a little bit of space for those around us to live also. Especially to those who are silent, cant strike back or run away when mistreated.

Tako isto ako stablo jednog drveta zalijete betonom. ili okružite zgradom, to je isto kao da ste ga ubili. U stvari malo je gore, jer je onda osuđeno na sporo umiranje od žeđi. Rezultat je ovo

Thus it is same when tree is locked in concrete, or surrounded by building, it is same as dead. In fact it is worse as it is then sentenced to slow death of thirst. The result is this

Stvari su jednostavne. Dajte prostora drugima i odjednom će se prostor otvoriti za vas.
Things are actually simple. Give space to other and suddenly space will open for you.

Naj-Evropljanin

Samo u zemlji istinske tragične komedije čovek poput Slobodana Samardžića može da studentima predaje predmete: Evropska Unija/Evropski odnosi

https://www.youtube.com/watch?v=HKHnAFBCM68
To je čovek kome se, od kada sticajem nesrećnih okolnosti pratim srpsku unutrašnje političku scenu, ni jednom nije omaklo da kaže i jednu pozitivnu stvar vezano za EU. Taj kapitalni licemer, dobrovoljni davalac tuđe krvi i najbolji drug nosferatua srpske politike decenijama raskrinkava tu veliku iluziju zvanu EU i zablude naivnih Srba koji joj opijeni mantrom Evropa hrle u zagrljaj.
On je jednostavno, kao i njegov šef, baš sve suprotno od onoga što su ideali EU odnosno modernosti, ali i osnovnog humanizma.
Emocionalni invalid, nacionalista narikač i prizivač katastrofa, ksenofob, pasivno agresivni totalitarac, taj nam treba, mi smo nekako baš njega izabrali da mladima objasni šta znače te zlatne zvezde na plavoj pozadini. Da im objasni kako da i oni zasijajusa njima.
Smejte se, sve drugo je glupo. Takođe je i jedina efikasna zaštita od ove vrste koja zrači jednako pozitivno kao i Fukušima.
 

Bože Pravde

Kao i mnogi građani ove zemlje gledam ujutro jutarnji program Javnog servisa jer nema boljeg načina da se brzo razbudite do glupostima izgovorenim od državnih službenika koji se često guraju da budu gosti ovog inače veoma gledanog programa (share od preko 1.7 milliona)

Reč je bila o neverovatnoj vesti koja je prekjuče prostrujala o pronalasku nebrojenih umetničkih dela ulja na platnu velikih majstora, u jednom stanu, u Minhenu
http://www.jta.org/2013/11/04/news-opinion/world/cache-of-nazi-looted-art-found-in-munich

Tim povodom gosti su bili predstavnci domaćeg Europola or something like it tu se pretpostavljate našao i podsticaj za buđenje i razlog za nastanak ovog bloga. Priča tako gospođa kako će eventualno biti "problem da se slike vrate naslednicima jer tobože vlasnik možebiti ima priznanice da je platio sliku prethodnom vlasniku."
To se misli na vreme III Rajha.
I počeh namah budan svoj jutarnji dijalog sa TV prijemnikom

"Pa nisu to gospođo srpski sudovi, koji će da odlučuju o toj stvari," uhvatih sebe kako vičem ispod jorgana "nisu to ovi naši što za pare otimaju decu majkama, kojima zastarevaju procesi protiv vlasnika piramidalnih banaka, tužioci što se ne žale na presude od 10 godina silovateljima i ubicama pa im izlaze posle polovine odležane kazne.
Nisu, to su neki drugi, nemački sudovi... 

Oni će znati da se prisete i nekih pravnih formulacija, od kojih meni na pamet pada npr "nesavesna kupovina"

U čemu je dakle moj problem sa celom ovom pričom. U tome što mi se čini da nije samo sudstvo krivo što je definitivno najgori segment državnih institucija u ovoj zemlji.
Mislim da ima veze sa ukupnim osećajem za pravdu, sa moćima suđenja odnosno osnovama moralnosti i poznavanja dobra i zla. U pitanju je ukupan kontekst.
Ipak samo je u zemlji narativa istinske tragične komedije koja ima toliko poremećene kriterijume moralnosti "potrebno" da se himna zove Bože Pravde.
Jer moralno naime nije ono što mi mislimo ili govorimo da jeste Moralno je ono što radimo kada imamo moć. Odnosno na nivou pojedinačnog - ono što radimo svaki dan, na nivou kolektivnog ono što smo radili pre malo više od jedne decenije kada smo imali moć nad drugima.
Ipak treba znati da se suprotnosti nekada i prožimaju i da negativni simboli umeju da postanu i pozitivni. Ali mora se jednom i odnekud početi. Najbolje od sebe.