Ludilo sa autoritetom

Blic mi ovih dana baš uspešno diže pritisak. Prvo sa kontinuiranim, G. Orvel, Animal-Farm-style skandiranjem za novog ministra finansija a danas, naravno sa novim planovima za ulepšavanje Beograda.

Planovima o kojima se niko nije izjasnio. Ili možda jeste? Koje niko nije video i koji su na kraju samo jedan u nizu materijalizacija ludila sa autoritetom političke ili finansijske moći. U stvari ispravka, samo što se nije izjasnio najvažniji dvojac u zemlji koji naravno te stvari najbolje zna.
A onda je na redu Kalemegdan...
Neka se pripremi Beogradska tvrđava za jedan napad koji do sada nije pretrpela.

Po ko zna koji put ljudi koji upravljaju, ukapirali su da im treba nešto što će da odjekne! Novi landmark. Ne trebaju, čiste ulice, bolji prevoz, institucije, posao ljudima, čistija životna sredina, bolja hrana.
Treba nam OBLAK! Čelično plastični monstrum ispred Kalemegdana koji treba da ga spoji sa rekom?
Inače tvrđava je već neko vreme na meti naših vizionara. Prvo smo imali ovo

http://www.dezeen.com/2012/12/05/beko-masterplan-by-zaha-hadid/
a sada nam sledi ovo
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/253701/Setnja-po-oblaku-od-Save-do-Kalemegdana

Ovde ljudi koji su na vlasti u Gradu decenijama ne mogu da nauče da je njihovo da se bave komunalnim, ili ekonomskim  pitanjima! Ne da izmišljaju ponovo grad koji traje 5000 godina i menjaju njegov izgled kako se kome učini da bi trebalo, sa Teslinim tornjevina i po život vozača opasnim fontanama na Slaviji.
Ipak ono što je zaista strašno i jezivo jeste tišina i mir sa kojim se prihvata sav taj diletantizam i proizvoljnosti. Anything goes. Umorni, gladni, polu-ludi stanovnici ne reaguju ni na šta.
 Kao u jednoj velikoj instituciji za mentalno obolele, koji su svi toliko pod sedativima da ne mogu da povežu dve misli u jednoj rečenici.
Ali da ne bi bila baš potpuna tišina, moram da kažem ako im niko nije rekao, ili su zaboravili:
Shvatite, vi ste službenici i treba da budete servis građana, dakle sistem, institucije, komunalne stvari... Niste tu gde ste da budete kreativni i da se izražavate na panorami grada, kao sa uma sišavši nad novinama.   

Zašto iskoreniti ekstremizam

Priznajem, bio sam juče na utakmici i gledao Partizan, taj nepresušni izvor razočarenja, za moju vrstu koja se stručno naziva "lečeni Grobar."
Krenuo sam sa dobrim osećajem da možemo da prođemo trapave, iako fizički dobro pripremljene Bugare, ali posle svega dvadesetak minuta na zapadnoj tribini više ne mislim tak.
Zašto? Prečka, jedan napad drugi. Momci ne igraju loše ali vajb na stadionu... ekstremno je loš. Ne zato što je tiho. Glasni su Grobari ali vajb, atmosfera = čista, destilovana  mržnja.
Prema čemu? Pa, manje više - prema svemu:
Mrze se i psuju naši, njihovi igrači, navijačima jednim drugim onom što je seo na nečije mesto, onim lopovima u loži...zviždi se sudijama kada stupe na teren, naravno za dobrodošlicu. Svima majku... Dobro je da se ne sviraju himne...

Iako je igra OK ljudi oko mene psuju dobacuju nervozno, svako vraćanje lopte nazad prati se zvižducima, i naravno dve sukobljene navijačke tribine sa vatrenim navijačima časte se međusobno. Jedna manja grupa zovu se Zabranjeni, i oni su na Istoku a drugi su jeli na punom Jugu. Imamo dakle dve ekstremne navijačke grupe. Ne jednu, već dve. Njihove različite pesme ne daju mi da se koncentrišem na igru i da razumem šta se događa na terenu. Vidim samo da su Bugari slabi ali da Partizan ne može do gola, nema radosti u igri. Onog osećaja da je gol (kolektivno orgazmičko iskustvo) u vazduhu.
Nema u stvari ni Igre, zato što je niko više i ne očekuje i ne traži. Traži se neko da se zgazi, da se ponizi i satre. Jer mržnji stalno treba brza hrana.
Ljudi koji su došli sa porodicama i decom, deluju pomalo preplašeno iako zbog same dece to prikrivaju, pošto je umesto iščekivanja radosti i dalje stalno prisutna strepnja od nečeg ekstremno lošeg što bi moglo da se desi evo sad, upravo ovog trenutka. Šta god, samo ne fudbal. Igra loptom. Koje nema. Jer zna se ko su ovde gazde na masovnim sportskim događajima. E tu je srce poraza.
Fudbal u rukama demagoga, kriminalaca i ekstremista, na stručnim pozicijama upravama i tribinama.
A ekstremizam ne daje za rezultat ništa osim katastrofa, manjih ili većih razmera. Ekstremizam je slaba tačka, žarište u organizmu.
Dobro je što navijači dolaze ali, atmosfera koju stvaraju je ubilačka, ne pobednička. Poenta je sledeća
Ekstremizam je luzerski, i instrument je poraza.
Treba ga iskoreniti.